Данас смо посебно задовољни и захвални будући да смо нашу музејску Збирку уметничких дела обогатили изузетним остварењем великог Нандора Глида (1924-1997), једног од водећих српских, југословенских и европских скулптора друге половине XX века. Његова дела препознатљивог и аутентичног стила постављена су у Маутхаузену, Дахауу, ,,Јад Вашему“… Прво Глидово дело у збирци Музеја жртава геноцида носи назив ,,Колица“. Изведено је у бронзи, димензија 25 х 16 х 14 цм. Ово изузетно уметничко остварење, које до сада није изведено у јавном простору, представља приказ колица на којима се налазе трупла уморених жртава пострадалих на многим губилиштима, односно заточеника бројних логора смрти на нашим и ширим европским просторима у раздобљу Другог светског рата. Са поносом наглашавамо и то да је целокупна средства за куповину овог вредног дела обезбедила Фондација Музеја жртава геноцида на чијем је челу управитељ г. Станко Дебељаковић. Фондација је ово дело откупила од Габриела и Даниела, синова великог Нандора Глида.
Нандор Глид је рођен 12. децембра 1924. године у Суботици, у јеврејској породици. Током Другог светског рата изгубио је готово све чланове своје породице у немачким логорима. Спасио се придруживши се Народноослободилачком покрету. Током рата је неколико пута био рањен. Након завршетка рата, 1945. године уписао се у школу за примењену уметност. Током школовања добио је прву награду за портрет „Студент“ на Југословенском нивоу. Године 1948. уписао је Академију примењених уметности у Београду, а 1950. освојио прву награду за скулптуру. Године 1951. дипломирао је у класи професора Радета Станковића и Марина Студина. Од краја 1950-их до краја 1960-их аутор је споменика у иностранству, а после тога су његова споменичка остварења постављана широм Југославије. Био је професор Факултета примењених уметности и дизајна, а од 1985. до 1989. године ректор Универзитета уметности у Београду. Аутор је многих споменика од којих су најзначајнији споменик страдалим Југословенима у логору Маутхаузену (Маутхаузен, 1958); споменик страдалима у логору Дахау (Дахау, 1968); споменик „Сто за једног“ (Крагујевац, 1980); Споменик „Менора у пламену” (Београд, 1990)… Године 1997, након његове смрти, у Солуну је постављено његово дело „Менора у пламену 2“.