Београд, 11. децембар 2023. године – Музеј жртава геноцида приређује изложбу под називом ,, МОСТОВИ СВЕТЛОСТИ – Избор из Збирке уметничких дела Музеја жртава геноцидаʼʼ аутора др ум. Николе Радосављевића, кустоса у Музеју жртава геноцида.
Изложба ће бити представљена у Галерији Војног музеја у периоду од 14. децембра 2023. до 17. јануара 2024. године.
Свечано отварање заказано је за четвртак, 14. децембар 2023. године са почетком у 12 часова.
Том приликом присутнима ће се обратити директор Музеја жртава геноцида г. Дејан Ристић, председница Српског историјског друштва проф. др Сузана Рајић и аутор изложбе г. др ум. Никола Радосављевић, кустос у Музеју жртава геноцида.
Изложбу ће свечано отворити потпредседник Владе Републике Србије и министар одбране г. Милош Вучевић.
Изложбу прати илустрована двојезична српско-енглеска монографска публикација са кустоским текстом и пратећом визуелном документацијом.
Реализацију изложбе омогућили су Министарство културе, Министарство одбране и Фондација Музеја жртава геноцида.
Поставку чини избор од близу стотину уметничких дела из Збирке уметничких дела Музеја жртава геноцида који се овом приликом, по први пут од оснивања Музеја 1992. године, представља јавности.
Концепција изложбе дефинисана је структурним и мотивским одликама уметничких дела из Збирке, те је овом приликом могуће сагледати богате уметничке опусе који се у Збирци похрањују.
Формирана кроз четири засебне целине на релацији цртеж – сликарство – графика – скулптура ова поставка представља разнородност формата, техника и технолошких достигнућа у савременој визуелној уметности који своје упориште проналазе у култури сећања.
По много чему јединствена, ова Збирка уметничких дела у свом корпусу садржи нека од најзначајнијих дела српског савременог стваралаштва прикупљана путем откупа, поклона и аквизиција вршених највећим делом у периоду између 2021. и 2023. године.
Јавност ће бити у прилици да види радове наших релевантних аутора који су својим радом обележили југословенску и српску савремену уметност.
Том приликом јавности ће бити представљена нека од најзначајнијих остварења Пјера Крижанића, Милорада Ћирића, Пива Караматијевића, Ђорђа Андрејевића – Куна, Мајде Курникове, Бранка Шотре, Фрање Мраза, Лазара Вујаклије, Божидара Продановића, Милоша Бајића, Зденке Картусове, Виде Јоцић, Миодрага Живковића, Нандора Глида, Исмета Мујезиновића, Љиљане Бурсаћ, Предрага Ђаковића, Симониде Радоњић, Милене Максимовић-Ковачевић, Даниеле Фулгоси, Весне Перуновић, Николе Радосављевића, Габријеле Булатовић, Бојана Оташевића, Милана Јакшића, Наде Денић и многих других.
Бележећи хронолошку, тематску и ликовну разнородност изложба отвара дијалог о времену и месту борбе српског народа у Другом светском рату, као и о феномену страдања и појма геноцида у визуелним уметностима. Разматра се начин перцепције и контесктуализације формалних одлика на релацији слика – цртеж – графика – скулптура који у заједничком именитељу носе идеју о цивилном отпору и борбама за живот и слободу.
Постављањем ових хетерогених поетика, обрада површине, третмана медија и визуелизације интимних размишљања о наслеђу, промени и односу живота и смрти сви радови на поставци остварују потпуно нову међусобну комуникацију у циљу информисања посматрача о вредности визуелних уметности као јединственог медијатора у различитим путевима сазнања.
Подвучене паралеле између уметница и уметника који су радили, или и даље раде, на различитим територијама и често дистанцираним временским периодима, а у свом раду истражују блиске или готово идентичне мотиве, сугерише нам вибрантност стваралачке мисли у тежњи да се материјализује велико историјско наслеђе и у стваралачком чину утисну историјски догађаји који су остали забележени као велике трагедије укључујући ту и геноцид почињен над српским народом. Ова по први пут видљива методологија сагледавања различитих уметничких дела кроз призму културе сећања, у мотивском и концептуалном смислу пре свега разоткрива нове појаве савремене визуелне сцене у Србији и још једном потврђује оне већ препознате које су својим радом формирали савремену уметничку мисао у тежњи да доживљену трауму примарно превазиђу кроз стваралачки процес, а онда на увид исти кроз дело дају јавности на сагледавање.
Ови радови споменици су једног времена, многих догађаја и људских судбина које су трагично скончале у националним и међународним превратима, али и подсетници на велике трагедије и геноцид који су заувек обележили наш народ. У њима се огледају велике истине о уметности, колико и идеје о нади, слободи и сигурности, толико и у борби за нашу колективну слободу.
