У оквиру интензивних активности које на међународном плану спроводи Музеј жртава геноцида, а у склопу координираних мера Републике Србије у вези са иницијативом да Генерална скупштина УН усвоји резолуцију о Сребреници, директор Музеја жртава геноцида г. Дејан Ристић је упутио писма свим амбасадорима акредитованим у Републици Србији.
Господин Дејан Ристић је скренуо пажњу на недавни пораст забринутости јавности и снажење друштвених подела широм Босне и Херцеговине, али и целог региона Западног Балкана, укључујући ту и Републику Србију. Овај забрињавајући процес изазвала је иницијатива да Генерална скупштина УН усвоји резолуцију у вези са масакром у Сребреници који се догодио у јулу 1995. године.
Истовремено, директор Ристић је подсетио на то да је током унутрашњег оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, од 1992. до 1995. године, убијено око 100.000 људи свих националности (Бошњака, Срба и Хрвата). У контексту масакра у Сребреници у јулу 1995. године лишено је живота нешто више од 8.000 лица бошњачке националности.
Иницијатива да се издвоји нешто више од 8.000 жртава, од укупно 100.000 жртава оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, у оквиру предложеног нацрта резолуције пример је искривљавања историје и селективног сећања на ово трагично поглавље прошлости Западног Балкана. Музеј жртава геноцида је, стога, на становишту да све жртве поменутог оружаног сукоба треба једнако памтити. С тим у вези, директор је посебно указао на опасности које подразумевају слични савремени примери селективне културе сећања, попут свеприсутније дисторзије Холокауста, што доводи до изражених етничких, верских и друштвених тензија у различитим деловима света. Управо зато ту и такву негативну праксу треба избегавати.
Господин Ристић је посебно указао на потребу и обавезу свих да, уколико искрено тежимо трајном миру и помирењу, прихватимо и применимо основне принципе културе сећања која нипошто не подразумева селективно памћење жртава. Стога Музеј жртава геноцида позива на опрез у контексту иницијатива које би могле да успоставе друштвено окружење у којем се патње одређених жртава из периода оружаног сукоба у Босни и Херцеговини више обележавају и вреднују у односу на друге, односно којима се успоставља својеврсна хијерархија жртава и злочина.
Директор Музеја изразио је, стога, забринутост због сваке иницијативе која ризикује успостављање хијерархије злочина и жртава јер би такав приступ био узнемирујући и забрињавајући за све заједнице погођене поменутим оружаним сукобом — Србе, Хрвате и Бошњаке. Таква потенцијална подела треба да забрине све и не служи никаквој конструктивној сврси. Такви покушаји могли би да доведу до снажне дестабилизације мира и стабилности, не само у Босни и Херцеговини, него и широм целог региона Западног Балкана. Штавише, Музеј је становишта да би могуће усвајање такве резолуције значајно поткопало и угрозило вишедеценијске напоре за постизање мира и историјског помирења сва три народа који вековима живе на територији савременене Босне и Херцеговине.
Уколико тежимо миру, требало би да заједно радимо на целовитој, неселективној и објективној култури сећања. Управо стога, Музеј позива владе држава-чланица УН да размотре бројне опасности које би проистекле услед могућег усвајања поменутог нацрта резолуције чија је најава већ изазвала дубоке поделе унутар босанско–херцеговачског друштва, као и унутар целог региона Западног Балкана.
Имајући све претходно саопштено у виду, директор г. Ристић позвао је владе држава-чланица УН да дају снажан, храбар и толико потребан допринос очувању трајног мира путем афирмације културе сећања, не само у Босни и Херцеговини, већ у целом региону Западног Балкана.
……..
Уз изводе из претходно наведеног писма г. директора Дејана Ристића, указујемо и на то да је Музеј жртава геноцида у претходном периоду упознао најзначајније чиниоце у међународној научној заједници са бројним потенцијалним изазовима и опасностима које би уследиле евентуалним усвајањем предметне резолуције и позвао их да се јавно изјасне с тим у вези. То је већ, на позив Музеја, учинио један од водећих светских стручњала за Холокауст, историчар г. др Ефраим Зуроф.
Такође, Музеј овом приликом указује и на став водећег светског стручњака за Холокауст, историчара проф. др Јехуде Бауера, који је на молбу Музеја још 2015. године изнео став у вези са карактером ратног злочина почињеног у Сребреници у јулу 1995. године.
https://www.bing.com/search?q=јехуда+бауер+сребреница&form=ANNTH1&refig=bb72573ece5a4ff283e3c8b860d8c694&pc=DCTS
Музеј жртава геноцида наставиће да, и у наредном периоду, упознаје међународну стручну јавност са опасностима изазваним евентуалним усвајањем предметне резолуције, као и са неопходношћу да се сви заједно супротстављамо дисторзији прошлости, успостављању хијерархије жртава и злочина, као и примени селективне културе сећања.
ИНФОРМАЦИЈА – ДИРЕКТОР МУЗЕЈА ЖРТАВА ГЕНОЦИДА УПУТИО ПИСМО СВИМ АМБАСАДОРИМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ВЕЗИ СА ИНИЦИЈАТИВОМ ДА ГЕНЕРАЛНА СКУПШТИНА УН УСВОЈИ РЕЗОЛУЦИЈУ О СРЕБРЕНИЦИ
