• НОВОСТИ
    • Архива новости
  • ЈАВНЕ НАБАВКЕ
  • ДОКУМЕНТИ
    • Прописи
    • Извештаји о раду
    • Информатор о раду
    • Финансијски планови и извештаји
  • ИНФО ЗА КОРИСНИКЕ
  • КОНТАКТ
ћирилица | latinica
Музеј жртава геноцида Београд
  • НАСЛОВНА
  • О НАМА
  • НАШ ТИМ
  • ИЗЛОЖБЕ
  • БИБЛИОТЕКА
  • РАТНЕ ЖРТВЕ
    • Упутство за кориснике
    • Историјат пописа жртава рата 1941 – 1945.
  • ИЗДАЊА
    • Стручни часописи и зборници
      • Новомученици – зборник радова
      • Зборник радова
    • Књиге
      • Књиге 2009. године
      • Књиге 2014. године
      • Књиге 2015. године
      • Књиге 2016. године
      • Књиге 2017. године
      • Књиге 2018. године
      • Књиге 2019. године
      • Књиге 2020. године
      • Књиге 2021. године
      • Књиге 2022. година
      • Књиге 2023. година
      • Књиге 2024. година
    • Books in English
    • Каталози изложби
  • ГОДИШЊАК
    • О часопису
    • Упутства за ауторе
    • Нановији број
    • Архива
  • ЗБИРКЕ И ФОНДОВИ
  • НАСЛОВНА
  • О НАМА
  • НАШ ТИМ
  • ИЗЛОЖБЕ
  • БИБЛИОТЕКА
  • РАТНЕ ЖРТВЕ
    • Упутство за кориснике
    • Историјат пописа жртава рата 1941 – 1945.
  • ИЗДАЊА
    • Стручни часописи и зборници
      • Новомученици – зборник радова
      • Зборник радова
    • Књиге
      • Књиге 2009. године
      • Књиге 2014. године
      • Књиге 2015. године
      • Књиге 2016. године
      • Књиге 2017. године
      • Књиге 2018. године
      • Књиге 2019. године
      • Књиге 2020. године
      • Књиге 2021. године
      • Књиге 2022. година
      • Књиге 2023. година
      • Књиге 2024. година
    • Books in English
    • Каталози изложби
  • ГОДИШЊАК
    • О часопису
    • Упутства за ауторе
    • Нановији број
    • Архива
  • ЗБИРКЕ И ФОНДОВИ
No Result
View All Result
Музеј жртава геноцида Београд
No Result
View All Result
  • НОВОСТИ
  • ЈАВНЕ НАБАВКЕ
  • ДОКУМЕНТИ
  • ИНФО ЗА КОРИСНИКЕ
  • КОНТАКТ

ИНФОРМАЦИЈА – ДИРЕКТОР МУЗЕЈА ЖРТАВА ГЕНОЦИДА УПУТИО ПИСМО СВИМ АМБАСАДОРИМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ВЕЗИ СА ИНИЦИЈАТИВОМ ДА ГЕНЕРАЛНА СКУПШТИНА УН УСВОЈИ РЕЗОЛУЦИЈУ О СРЕБРЕНИЦИ

Музеј жртава геноцида Београд Објавио Музеј жртава геноцида Београд
17. април 2024.
у категорији Издвајамо из актуелно
0 0
0
Више од милион људи пратило рад Музеја жртава геноцида у 2023. години
0
Објава
663
Прегледа
Поделите на ФејсбукуПоделите на Твитеру

У оквиру интензивних активности које на међународном плану спроводи Музеј жртава геноцида, а у склопу координираних мера Републике Србије у вези са иницијативом да Генерална скупштина УН усвоји резолуцију о Сребреници, директор Музеја жртава геноцида г. Дејан Ристић је упутио писма свим амбасадорима акредитованим у Републици Србији.

Господин Дејан Ристић је скренуо пажњу на недавни пораст забринутости јавности и снажење друштвених подела широм Босне и Херцеговине, али и целог региона Западног Балкана, укључујући ту и Републику Србију. Овај забрињавајући процес изазвала је иницијатива да Генерална скупштина УН усвоји резолуцију у вези са масакром у Сребреници који се догодио у јулу 1995. године.

Истовремено, директор Ристић је подсетио на то да је током унутрашњег оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, од 1992. до 1995. године, убијено око 100.000 људи свих националности (Бошњака, Срба и Хрвата). У контексту масакра у Сребреници у јулу 1995. године лишено је живота нешто више од 8.000 лица бошњачке националности.

Иницијатива да се издвоји нешто више од 8.000 жртава, од укупно 100.000 жртава оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, у оквиру предложеног нацрта резолуције пример је искривљавања историје и селективног сећања на ово трагично поглавље прошлости Западног Балкана. Музеј жртава геноцида је, стога, на становишту да све жртве поменутог оружаног сукоба треба једнако памтити. С тим у вези, директор је посебно указао на опасности које подразумевају слични савремени примери селективне културе сећања, попут свеприсутније дисторзије Холокауста, што доводи до изражених етничких, верских и друштвених тензија у различитим деловима света. Управо зато ту и такву негативну праксу треба избегавати.

Господин Ристић је посебно указао на потребу и обавезу свих да, уколико искрено тежимо трајном миру и помирењу, прихватимо и применимо основне принципе културе сећања која нипошто не подразумева селективно памћење жртава. Стога Музеј жртава геноцида позива на опрез у контексту иницијатива које би могле да успоставе друштвено окружење у којем се патње одређених жртава из периода оружаног сукоба у Босни и Херцеговини више обележавају и вреднују у односу на друге, односно којима се успоставља својеврсна хијерархија жртава и злочина.

Директор Музеја изразио је, стога, забринутост због сваке иницијативе која ризикује успостављање хијерархије злочина и жртава јер би такав приступ био узнемирујући и забрињавајући за све заједнице погођене поменутим оружаним сукобом — Србе, Хрвате и Бошњаке. Таква потенцијална подела треба да забрине све и не служи никаквој конструктивној сврси. Такви покушаји могли би да доведу до снажне дестабилизације мира и стабилности, не само у Босни и Херцеговини, него и широм целог региона Западног Балкана. Штавише, Музеј је становишта да би могуће усвајање такве резолуције значајно поткопало и угрозило вишедеценијске напоре за постизање мира и историјског помирења сва три народа који вековима живе на територији савременене Босне и Херцеговине.

Уколико тежимо миру, требало би да заједно радимо на целовитој, неселективној и објективној култури сећања. Управо стога, Музеј позива владе држава-чланица УН да размотре бројне опасности које би проистекле услед могућег усвајања поменутог нацрта резолуције чија је најава већ изазвала дубоке поделе унутар босанско–херцеговачског друштва, као и унутар целог региона Западног Балкана.

Имајући све претходно саопштено у виду, директор г. Ристић позвао је владе држава-чланица УН да дају снажан, храбар и толико потребан допринос очувању трајног мира путем афирмације културе сећања, не само у Босни и Херцеговини, већ у целом региону Западног Балкана.

……..

Уз изводе из претходно наведеног писма г. директора Дејана Ристића, указујемо и на то да је Музеј жртава геноцида у претходном периоду упознао најзначајније чиниоце у међународној научној заједници са бројним потенцијалним изазовима и опасностима које би уследиле евентуалним усвајањем предметне резолуције и позвао их да се јавно изјасне с тим у вези. То је већ, на позив Музеја, учинио један од водећих светских стручњала за Холокауст, историчар г. др Ефраим Зуроф.

Такође, Музеј овом приликом указује и на став водећег светског стручњака за Холокауст, историчара проф. др Јехуде Бауера, који је на молбу Музеја још 2015. године изнео став у вези са карактером ратног злочина почињеног у Сребреници у јулу 1995. године.

https://www.bing.com/search?q=јехуда+бауер+сребреница&form=ANNTH1&refig=bb72573ece5a4ff283e3c8b860d8c694&pc=DCTS


Музеј жртава геноцида наставиће да, и у наредном периоду, упознаје међународну стручну јавност са опасностима изазваним евентуалним усвајањем предметне резолуције, као и са неопходношћу да се сви заједно супротстављамо дисторзији прошлости, успостављању хијерархије жртава и злочина, као и примени селективне културе сећања.


Претходни чланак

Група ученика и наставника Петнаесте београдске гимназије ,,Патријарх Павле“ боравила је у студијском боравку у Јасеновцу и Пакрацу

Следећи чланак

Отварање изложбе слика монахиње Марије (Антић) из циклуса под називом ,,Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“

Музеј жртава геноцида Београд

Музеј жртава геноцида Београд

Следећи чланак
Отварање изложбе слика монахиње Марије (Антић) из циклуса под називом ,,Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“

Отварање изложбе слика монахиње Марије (Антић) из циклуса под називом ,,Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења"

ИЗБОР ЈЕЗИКА

ћирилица | latinica

ПРАТИТЕ НАС

НАЈЧИТАНИЈИ ЧЛАНЦИ

  • Немачки официри о броју жртава у Јасеновцу

    Немачки официри о броју жртава у Јасеновцу

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • The Genocide Victims’ Museum Reaction to Mr. David Goldman Article Published in the Jerusalem Post/JPost.com on August 14th 2021

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Допуне на списку ратних жртава 1941–1945. године: Бранко (Иво) Лековић, страдао 1944. године

    0 shares
    Share 0 Tweet 0

АДРЕСА:

  • Трг Николе Пашића 11/III
  • Београд 11000 Србија

КОНТАКТ ТЕЛЕФОН:

+381 11 339-8883

E-пошта:

  • direktor@muzejgenocida.rs
  • office@muzejgenocida.rs

ПРАТИТЕ НАС:


Facebook

  • НОВОСТИ
  • ЈАВНЕ НАБАВКЕ
  • ДОКУМЕНТИ
  • ИНФО ЗА КОРИСНИКЕ
  • КОНТАКТ

© 2022 Музеј Жртава Геноцида Београд. Сва права задржана.

Welcome Back!

Login to your account below

Forgotten Password?

Retrieve your password

Please enter your username or email address to reset your password.

Log In
No Result
View All Result
  • НАСЛОВНА
  • О НАМА
  • НАШ ТИМ
  • ИЗЛОЖБЕ
  • БИБЛИОТЕКА
  • РАТНЕ ЖРТВЕ
    • Упутство за кориснике
    • Историјат пописа жртава рата 1941 – 1945.
  • ИЗДАЊА
    • Стручни часописи и зборници
      • Новомученици – зборник радова
      • Зборник радова
    • Књиге
      • Књиге 2009. године
      • Књиге 2014. године
      • Књиге 2015. године
      • Књиге 2016. године
      • Књиге 2017. године
      • Књиге 2018. године
      • Књиге 2019. године
      • Књиге 2020. године
      • Књиге 2021. године
      • Књиге 2022. година
      • Књиге 2023. година
      • Књиге 2024. година
    • Books in English
    • Каталози изложби
  • ГОДИШЊАК
    • О часопису
    • Упутства за ауторе
    • Нановији број
    • Архива
  • ЗБИРКЕ И ФОНДОВИ

© 2022 Музеј Жртава Геноцида Београд. Сва права задржана.