Др Ненад Антонијевић, музејски саветник
Жељко Мандић, Бљесак (роман о поновљеном злочину), БИНА д.о.о., Бања Лука 2020, друго издање
Жељко Мандић (1961, Пакрац), приповеда кроз књижевну форму историјског романа на више од три стотине страница, још једну причу о великом хрватском злочину против Срба, на почетку маја 1995. године када су хрватске војне и полицијске формације извршиле агресију на део територије Републике Српске Крајине у Западној Славонији. Мандић је пре рата био новинар Večernjeg lista и Arene, почетком рата 1991. године радио је као дописник Радио телевизије Београд из Западне Славоније. Био је и први уредник и директор Српског радија Окучани. У периоду рата био је и дописник више београдских медија и радија Слободна Европа. Након Бљеска одлази у избеглиштво на Косово и Метохију, где је радио као новинар Радио Приштине до октобра 1998, када се са породицом сели у Бања Луку, и ради у Српској радио телевизији (данас Радио телевизија Републике Српске), као новинар и уредник Дневника на Радију Републике Српске, касније прелази на Телевизију, где је и данас уредник у информативној редакцији РТРС плус.
На почетку романа на неки начин објашњава и разлог настанка овог историјског штива, а у тим реченицама, налази се и једна болна чињеница о мани српског народа да не памти онто што му се догодило.
Мандић каже: „Чудан је овај народ. Не воли сјећања. Памћење је за њега највећи гријех. А, и кад се памти, то треба да траје што је краће могуће. Само један дан. Сутра за сјећање не постоји. Нема дугог памћења. Тако је лакше. Без обавеза. Зато се све враћа. Зато се 1941. поновила у 1991. години. И зато ће се 1991. опет вратити. Они народи који су имали сјећање, они су и опстали.“
Хрватска војска и полиција извршиле су агресију на УНПА зону Сектор Запад првих дана маја 1995. године Почињени су злочини над цивилним становништвом и над заробљеним припадницима Војске и Милиције Републике Српске Крајине. Злочин добија још више на тежини, зато што је нападнута територија била под заштитом Уједињених нација и њене војне мисије. Организација Уједиљених нација. За 36 сати 1. и 2. маја 1995. Хрвати су протерали 18.000 Срба, а при тој геноцидној војној и полицијској нападачкој акцији, убили су и најмање 283 Срба, међу којима 56 жена и осморо деце. У нападу је било око 20.000 хрватских војника и полицајаца, уз подршку артиљерије, оклопно-механизованих јединица и авијације, а нападнуту територију бранило је 2.500 српских бораца. Главни напад био је усмерен на правац Новска-Пакленица-Бијела Стијена. Хрватска је правдала овај напад, потребом деблокаде дела железничке пруге и дела ауто-пута Загреб-Београд, које су Срби блокирали након што на ауто-путу код Нове Градишке заклан Тихомир Благојевић, Србин из села Смртић код Окучана.
Војска Републике Српске и Војска СР Југославије, нису се укључиле, нити на било који други начин реаговале на овај хрватски злочиначки напад.
Мандић у свом роману кроз речи актера говори, о мржњи Хрвата према Србима, која траје и која с времена на време ескалира у злочин током ратова и других великих оружаних сукоба. Такође аутор приповеда и о српској неслози, идеолошким заблудама, који су само утицали да српско страдање буде веће и болније, јер су Срби били наивни, неприпремљени, иако су добро знали шта се може очекивати од хрватске државе и хрватских комшија. Посебно је болна неслога и неразумевање матичне српске државе (Републике Србије) према својим сународницима у државама које су настале током разбијања и распада Југославије у последњој деценији 20. века.
Сведочанство Жељко Мандића исказано кроз роман Бљесак има велики значај за српску књижевност, али може послужити и као извор за писање историје најновијих српских страдања.
О Мандићевом књижевном подухвату повољно говоре и Борислав Благојевић (рецензент), Слободан Наградић (рецензент), Ненад Весић, Бране Божић, Наташа Млађеновић, Жељко Вујадиновић. Уредник издања је Јанко Велимировић, који је урадио графички дизајн и прелом. За штампу је заслужна штампарија „Сканди“ из Бања Луке. Друго издање настало је захваљујући помоћи Срба из САД.
