Др Милица Карић, кустоскиња, научни сарадник, је рођена 1988. године у Крагујевцу. Основне, мастер и докторске академске студије завршила је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу на Групи за енглески језик и књижевност и стекла звање доктор филолошких наука 2022. године одбранивши докторску дисертацију под називом Фикционализација Холокауста у романима Јержија Козинског, Џејн Јолен и Д. М. Томаса 3. октобра 2022. године.

Добитница је стипендије Фондације Роберта Андерсона уз чију помоћ je провeла месец дана у Лондону 2019. године у истраживању литературе за израду докторске дисертације у Британској библиотеци, Винер библиотеци за проучавање Холокауста и геноцида и Универзитетском колеџу Лондона. Школске 2021/2022 је у оквиру Центра за студија сећања на Универзитету у Крагујевцу похађала три курса из области књижевности Холокауста и културе сећања и полотика заборава.

У оквиру Октобарских свечаности 2022. године, које се одржавају сваке године у Крагујевцу поводом обележавања масовног срељања цивила у Шумарицама 21. октобра 1941. године, Милица је 19. октобра имала прилику да учествује у јавном часу под називом Политике и културе сећања на коме је представила свој акциони пројекат „Постављање спомен плоче и развој медијацијских пракси везаних за споменик Кристални цвет у спомен-парку Крагујевачки октобар“ који је посвећен ромској деци страдалој у стрељању.

Иницирала је сарадњу са организацијом „Хавер“ Србија на пројекту постављања Камена спотицања (Stoplerstein) за Битија Бераху ка жртве Холокауста чија се архивска породична заоставштина трајно чува у Музеју жртава геноцида. Камен ће бити постављен крајем 2026. године.

Познавање језика

  • Српски језик – матерњи
  • Енглески језик –  највиши професионални ниво у свим језичким вештинама
  • Руски језик – средњи ниво (други страни језик на факултету)
  • Италијански језик – основни ниво
  • Португалски језик – основни ниво
  • Немачки језик – почетни ниво

Радно искуство

  • Кустоскиња у Музеју жртава геноцида, од 2024.
  • Стручни сарадник и стално запослена у Музеју жртава геноцида, од 2023.
  • Наставник енглеског језика у Основној школи „Карађорђе“, Рача Крагујевачка, 2012–2023.

Музеологија и музејско образовање:

  • Кустоскиња две архивске збирке: Збирке породице Бераха и Збире „Јудаика“
  • Рад на допуни базе података „Жртве рата 1941–1945“
  • Ко-ауторка изложбе и пратећег каталога Јевреји Југославије: борци Другог светског рата (Музеј жртава геноцида, 2024)
  • Предавачица на семинару Музеја жртава геноцида „Учење о геноциду почињеним над Србима“ са темом „Култура сећања и међупредметно повезивање“

Научно-истраживачки рад

  • Секретар научног и организационог одбора међународне научне Конференције у организацији Музеја жртава геноцида и члан уредништва Зборника радова
  • Од 2026. године на листи рецензената часописа Српска политичка мисао Института за политичке студије

 Списак објављених радова

  1. Милица М. Карић, „Трансформација мита у прози Момчила Настасијевића – Из тамног вилајета: Запис о даровима моје рођаке Марије“, Митолошки зборник, бр. 29, Центар за митолошке студије Србије, Рача, 2013., стр. 623-638.
  2. Милица Карић, „Шумадија – историја и мит: Хроника моје вароши Момчила Настасијевића“, Митолошки зборник, бр. 33, Центар за митолошке студије Србије, Рача, 2014., стр. 697-714.
  3. Милица Карић, „Између цивилизације и дивљине: егзистенцијалистичка потрага за аутентичношћу у драми Узалудни труд Сема Шепарда“, Савремена проучавања језика и књижевности: зборник радова са V научног скупа младих филолога Србије, Књ. 2, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, 2014., стр. 57-65.
  4. Милица Карић, „Питање идентитета у делима Харисон Бергерон Курта Вонегата и Тело Ханифа Курејшија у оквирима постмодернистичке теорије Доне Харавеј Манифест за киборге“, часопис Липар, бр. 54, 2014., стр. 171-183.
  5. Милица М. Карић, „Идеологија и књижевност: Јержи Косински као обојена птица“, ФИЛИДЕ: ФИЛОЛОГИЈЕ vs ИДЕОЛОГИЈЕ, (ур. Драган Бошковић), Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац 2014, стр. 227-236.
  6. Милица Карић, „Разбијање огледала: потрага за истином кроз уметност-вербатим драме Ане Девер Смит и Елиота Вајнбергера“, Савремена проучавања језика и књижевности, година VI / књига 2, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Крагујевац, 2015, 51-59.
  7. Милица Карић, „Истражни дискурс и откривање истине у драми Мит, пропаганда и пропаст у нацистичкој  Немачкој и савременој Америци Стивена Сјуела“, Језик, књижевност, дискурс, зборник радова, 1. издање, Филозофски факултет, Ниш, 2015, 373-384.
  8. Милица Карић, „Oпшти аспекти преображаја мита у Бајроновом Дон Жуану“, Митолошки зборник, бр. 35, новембар 2015.  
  9. Милица М. Карић, „Мој кутак“ – просторије у којима Холокауст спаја прву и другу генерацију, Српски језик, књижевност, уметност, Зборник радова са  XIV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету (25-27. Х 2019), књига II, ТАКО МАЛЕ СТВАРИ: Интимно у књижевности и култури, стр. 181-197.
  10. Милица М. Карић, „Шоа/Холокауст: књижевнокултуролошки одговор“, Српски језик, књижевност, уметност, Зборник радова са  XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30-31. Х 2020), књига II/1, ЈЕВРЕЈИ, стр. 77-93.
  11. Милица М. Карић, „Троп воза као симбол трауме у књижевности Холокауста“, часопис Липар, бр. 76, 2021, стр. 69-93.
  12. Милица М. Карић,  „Данило Киш – писац Холокауста“, Зборник радова Новомученици: полиперспектива 7, Музеј жртава геноцида– у припреми.
  13. Милица М. Карић, „Бити Јеврејин Прича Јеврејина луталице Жана Д’Ормесона“, Холокауст, сећање, култура (I), (ур. К. Мелић, М. Нешић Павковић. Д. Бошковић), Филолошко-уметнички факултет, Центар за студије сећања, Крагујевац,  2022, стр. 207-222.
  14. Милица М. Карић, „Ране дечјег страдања највише боле – злочини над децом у Другом светском рату и књижевна репрезентација“, ГОДИШЊАК за истраживање геноцида, (ур.) др Ненад Антонијевић, (Музеј жртава геноцида, Београд: 2024), 39 – 68. 
  15. Милица М. Карић, „Студија случаја: Остаци света – Роман о Јасеновцу?“ у 80 година од појма геноцид: Студија случаја – геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској – Зборник радова са конференције са међународним учешћем, (ур.) др Драган Цветковић, др Небојша Стамболија, др Милица Карић, (Београд: Музеј жртава геноцида, 2024), 185-204.
  16. Никола Милошевски и др., Јајинци: стрелиште, стратиште, меморијал (Београд: Музеј жртава геноцида, 2025)

Списак стручних семинара о настави Холокауста и меморијализацији

  1. Учити о Холокауту,  Група 484, 25-27 септембар 2015, Крагујевац.
  2. The Holocaust by Bullets, Yahad in Unum, Савез јеврејских општина Србије, Центар за примењену историју, 5. и 6. октобар 2019, Београд.
  3. Вебинар: Корени и последице Холокауста кроз културно-историјску перспективу, Министарство просвете, науке и технолошког развја, Филозофски факултет – Центар за студије јеврејске културе и уметности, 21. и 22. мај 2021.
  4. Међународни вебинар Холокауст као полазна тачка – Дијалог између Албаније, Северне Македоније и Србије, Memorial de la Shoah, Holocaust Memorial Center for the Jews from North Macedonia, Министарство просвете, науке и технолошког развоја уз подршку Claims Conference, 5, 6, 8, 9. јул 2021.
  5. Холокауст као полазна тачка – Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Memorial de la Shoah, Хисторијски музеј Босне и Херцеговине Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије уз подршку Claims Conference, Сарајево 11-13. маја 2022.
  6. Међународни семинар о Холокаусту и људским правима, Terraforming Србија, ТОЛИ институт Њујорк, 21-25. 8. 2022, Нови Сад.
  7. Стручна обука за израду графичких новела (Expert Training for Graphic Novelists) у оквиру пројекра Facts not Fiction, организатор Terraforming, Нови Сад, 21–23. 1. 2025.
  8. Семинар за наставнике и стручњаке у области неговања културе сећања, организатор Међународни институт за образовање о Холокаусту Светског центра за сећање на Холокауст „Јад Вашема“, Јерусалим у сарадњи са Министарством просвете Републике Србије и Меморијалним центром КЛ Маутхаузен, Линц, 7–9. 7. 2025.
  9. Семинар за едукаторе – „Моћ личних прича у супротстављању забораву“ (Power of Personal Stories in Confronting Oblivion), организарор Интеркултурни Институт Темишвар, Темишвар и Институт „Олга Ленђел“, Њујорк, 26–29. 9. 2025, Темишвар
  10. Семинар „Холокауст у земљама бивше Југославије са акцентом на јеврејску заједницу са територија Србије и Македоније.“, организатор „Хавер Србија“ у сарадњи са Фондом за Холокауст Јевреја Македоније. Београд/Скопље, 9–11. 10. 2025.
  11. Дизајн спринт посвећен улози дигиталних медија и вештачке интелигенције у области културе сећања и политике памћења на жртве Холокауста, организатор Ландекер лабораторија за дигитално сећање, Универзитет у Сасексу и Terraforming, Нови Сад (Landecker Digital Memory Lab – Design Spint), Нови Сад/Београд 3–9. 5. 2026.