Београд, 14. октобар 2022. године – Музеј жртава геноцида подсећа да се ових дана навршава осамдесет и прва годишњица стравичних страдања српских цивила у злочинима које је регуларна војска Трећег Рајха (Вермахт) починила на територијама Драгинца, односно Јадра, Краљева и Крагујевца у јесен 1941. године.
Сâм вођа Трећег Рајха, Адолф Хитлер, заинтересовао се за побуну у окупираној Србији која је у пролеће 1941. године организована у два покрета отпора те је задатак гушења устанка поверио генералу пешадије Францу Бемеу, чије ће име остати упамћено по наредбама које бревелоквентно изражавају сву суровост и злочиначки наум немачких окупатора у Србији.
Наиме, већ 20. септембра 1941. године, примивши заповедништво, генерал Беме се предано посветио задатку. Дана 25. септембра је у наредби својим војницима и официрима саопштио: ,,Ваш задатак је да прокрстарите земљом, у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући пример, који мора најтеже погодити целокупно становништво“.
Не треба мислити искључиво на то да су злочини који су у наредним данима након ове наредби почињени били само одмазда за победе српске војске у Првом светском рату. Напротив, злочини су имали за циљ и да демотивишу устаничке снаге које су већ оствариле почетне успехе. Баш зато је, генерал Беме, 10. октобра 1941. издао злогласну наредбу:
,,Буде ли губитака међу немачким војницима или ‘фолксдојчерима’, територијално надлежни командант све до команданта пука закључно, наредиће стрељање противника према следећим стопама:
а) За сваког убијеног немачког војника или ‘фолксдојчера’ (мушкарца, жену или дете) 100 заробљеника или талаца:
б) За сваког рањених немачког војника или ‘фолксдојчера’ 50 заробљеника или талаца.
Стрељање ће извршити трупе.“
Два батаљона 698. пука 342. немачке пешадијске дивизије ушла су у Драгинац код Лознице у суботу 11. октобра 1941. године. На челу тих јединица налазио се командант пуковник Фон Штраус. Запосевши све важније зграде и окупљајући становништво Драгинца и околних места обећањима о давању исправа које су потребне за слободно кретање, Немци су осигурали довољан број цивила које треба стрељати да би се задовољила квота коју је дефинисао генерал Беме. Само 14. октобра 1941. (када се и обележава Дан сећања на цивиле стрељане у Драгинцу) стрељано је 1359 цивила. У наредним данима злочини су се наставили да би били окончани када је остварена квота од око 2950 стрељаних српских цивила.
Командант 749. пука Вермахта, мајор Ото Деш, издао је наредбу о извршењу стрељања талаца у Краљеву. Непосредни извршилац стрељања цивила у Краљеву био је командант места Алфонс Мациович.
Размере злочина у Краљеву застрашују колико и злочини у Драгинцу и Јадру. У Лагеру, како су као место стратишта таоци називали локомотивску халу у кругу Железничке станице, Немци су стрељали 1910 цивила старосне доби између 18 и 55 година, махом железничара, инжењера, радника у школама и установама, фабрикама авиона и вагона. Укупан број стрељаних, који обухвата и жене, децу и старе, је најмање 2258 цивила, страдалих у октобарском злочину 1941. године. Први таоци су узети на овај дан, пре 81 годину, а прва група талаца је стрељана у току дана 15. октобра. Највећи број их је стрељан у ноћи између 15. и 16. октобра 1941. године.
У Крагујевцу су снаге Вермахта под командом мајора Паула Кенига, попут злодела у Драгинцу и Краљеву, починиле злочин против човечности, стрељајући најмање 2796 цивила у Крагујевцу и околним селима, укључујући и око 300 деце старосне доби између 8 и 15 година. Стрељања су вршена 19, 20. и 21. октобра 1941. године.
Музеј жртава геноцида подсећа и на то да су, нажалост, у вршењу појединих од ових злочина, поред припадника Вермахта, учествовали и српски квислинзи, љотићевци (тзв. Српски добровољачки корпус).
Подсећамо да Република Србија обележава 21. октобар као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. Истовремено, Музеј жртава геноцида овим путем позива медије и јавност на очување културе сећања на све невино страдале цивиле током Другог светског рата на простору окупиране Југославије, а посебно на цивиле страдале у Драгинцу, Краљеву и Крагујевцу.
У том смислу, стручњаци Музеја жртава геноцида стоје на располагању представницима медија и отворени за дијалог на наведене теме. Нашим стручњацима се можете обратити посредством упита на мејлове direktor@muzejgenocida.rs и odnosisajavnoscu@muzejgenocida.rs.
