У уторак, 13. децембра 2022. године, у Скопљу је свечано отворена изложба Музеја жртава геноцида приређена у спомен на уништење српског националног библиотечког фонда до чега је дошло 6. априла 1941. године услед непосредних последица нацистичког бомбардовања здања наше националне библиотеке на Косанчићевом венцу у Београду.
Изложба под називом ,,Сећања из пепела : Народна библиотека Србије 6. априла 1941ʼʼ, која ће од 13. до 22. децембра 2022. године бити представљена у Националној и универзитетској библиотеци ,,Свети Климент Охридскиʼʼ у Скопљу (Северна Македонија), има за циљ да македонској јавности представи историјски контекст и трагичне последице појединачно највећег ратног злочина почињеног над културним и идентитетским наслеђем на читавом подручју Европе током свеукупног трајања Другог светског рата.
Током свечаности отварања изложбе у галеријском простору Националне и универзитетске библиотеке ,,Свети Климен Охридскиʼʼ у Скопљу обратили су се директор Националне и универзитетске библиотеке ,,Свети Климент Охридскиʼʼ г. мр Рахметули Кући, Њена екселенција амбасадор Републике Србије у Републици Северној Македонији г-ђа Невена Јовановић, као и аутор изложбе и директор Музеја жртава геноцида г. Дејан Ристић.
Аутор поставке је г. др ум Никола Радосављевић, кустос и руководилац Групе за програме у култури, образовању, уметности и издаваштву Музеја жртава геноцида.
Продукциони тим изложбе предводи докторанд историчар г. Бојан Арбутина, кустос у Музеју жртава геноцида.
Стручни консултанти током обављања истраживања били су др Оливера Стефановић, библиотекар-саветник, г-ђа Слађана Стојаковић, библиотекар-саветник, и г. Раде Мрљеш, архитекта-конзерватор.
Реализацију изложбе у потпуности је омогућила Фондација Музеја жртава геноцида на челу са управитељем г. Станко Дебељаковић, а подржао СПОНА – Српски култуно информативни центар.
——
Македонској јавности су по први пут представљени неки од артефаката који непосредно сведоче о овој трагедији несагледивих размера и последица по српску, европску и светску културу које су за излагање уступиле бројне српске националне установе културе и просвете.
По први пут су представљени изузетни и елементи националног културног наслеђа (архивалије које сведоче о оснивању НБС, сегменти сачуваног националног фонда, најрепрезентативнији сегменти керамопластике са здања Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, археолошки налази са самог локалитета и др.).
Истраживања која су довела до реализације изложбе вршена су у бројним установама културе и образовним институцијама: у Државном архиву Србије, Архиву Југославије, Војном архиву, Архиву САНУ, Историјском архиву Београда, Историјском архиву у Крушевцу, Југословенској кинотеци, Филмским новостима, Народном музеју у Београду, Историјском музеју Србије, Музеју историје Југославије, Музеју града Београда, Музеју ваздухопловства, Војном музеју, Факултету музичке уметности у Београду, Библиотеци града Београда, Републичком заводу за заштиту споменика културе, Заводу за заштиту споменика културе града Београда и у самој Народној библиотеци Србије; драгоцена сазнања прикупљена су и проучавањем приватне заоставштине академика проф. др Ђорђа Сп. Радојичића.
(Фотографије: Српски културно-информациони центар ,,СПОНА“)
