Поводом обележавања једног од најсвирепијих злочина почињених над српским народом у окупираној Краљевини Југославији током Другог светског рата, Музеј жртава геноцида приређује сталну изложбену поставку под називом ,,Пребиловци 1941″ која ће, у Дому културе ,,Свети краљ Милутин“, бити отворена за посетиоце од 5. августа 2024. године у 20 часова.
Аутори сталне изложбене поставке су историчари гђа Јасмина Тутуновић Трифунов, виши кустос у Музеју жртава геноцида и руководилац Одељења за чување, приступ фондовима, стручну обраду грађе и дигитализацију, г. Предраг Лозо из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, г. Драгослав Илић из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, и г. Бојан Арутина, в.д. директора Музеја жртава геноцида.
Аутор поставке је г. др ум Никола Радосављевић, програмски директор Музеја жртава геноцида.
Сталну изложбену поставку употпуњава двојезични, српско-енглески, каталог под називом ,,Пребиловци 1941″.
На сталној изложбеној поставци биће представљени бројни експонати, аудио-визуелни материјали, фотографије, документа и историјски извори који сведоче о трагичној судбини Пребиловчанки и Пребиловчана током августовских дана 1941. године.
Нарочито истичемо да је за потребе сталне изложбене поставке урађена и реплика столице пребиловачке учитељице Стане Арнаут која симболизује патњу и страдање мештана Пребиловаца у једном од најкрвавијих злочина почињених на територији Независне Државе Хрватске.
Реализацију пројекта подржали су Министарство културе Републике Србије и Фондација Музеја жртава геноцида и њен управитељ г. Станко Дебељаковић.
Поред тога, ауторски тим сталне изложбене поставке, као и Музеј жртава геноцида, захваљују на сарадњи мештанима Пребиловаца на отвореној и плодотворној сарадњи и идејама, проф. др Горану Латиновићу са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, проф. др Драги Мастиловићу са Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, г. Миленку Јахури, и бројним другим појединцима који су својим знањем и саветима допринели остваривању и реализацији ове изложбене поставке.
Почетак Другог светског рата у Југославији и проглашење Независне Државе Хрватске 10. априла 1941. године за 116 српских домаћинстава у херцеговачком селу Пребиловци означио је крај свакодневног живота који су, уз гусле, проводили радећи на њивама и пашњацима, прослављајући крсну славу Свети Никола и вежбајући у соколској чети. Све чешћи упади усташа у село, одузимање оружја, хапшење виђенијих домаћина и наметање присилне конверзије (покатоличавања) најавили су ратне страхоте којима ће бити изложено српско становништво у Независној Држави Хрватској.
Након извршених великих покоља над Србима у јуну и почетком августа у Чапљинском и Столачком срезу, усташе су ноћу, између 3. и 4. августа 1941. године, опколиле и српско село Пребиловце. После бестијалног мучења у пребиловачкој Основној школи „Краљ Милутин“ и силосу за жито у селу Тасовчићу, око 500 мештана Пребиловаца, међу којима 237 деце и 233 жена, бачено је у јаму Голубинка код села Шурманци.
Током августа 1941. године преостали Пребиловчани су убијани на више од 40 стратишта. Уништене су 52 српске породице и угашено 36 огњишта. Предратно становништво Пребиловаца, које је чинило више од 1.000 душа, свело се на 172 становника. Од житеља рођених између 1925. и 1941. године, преживело је само неколико дечака међу којима је и чувени српски историчар Милорад Екмечић.
У Пребиловцима и другим српским селима после Другог светског рата настављен је живот.
Посмртни остаци усташких жртава, по налогу власти социјалистичке Југославије, забетонирани су 60-их година прошлог века у јамама Голубњача у Ржаном долу, Хутово I и II, Бивоље брдо, Видоње код Житомислића, Доњој и Горњој Кукавуши, Голубинки код Шурманаца.
Тек током 1990. и 1991. године организоване су ексхумације жртава у 7 од 13 крашких јама колико је, по сведочанствима преживелих, било стратишта.
Кости око 4.000 убијених Срба свих животних доби положене су у крипту спомен-цркве посвећене Сабору српских светитеља и пребиловачких мученика у селу Пребиловци. Опело је служио патријарх српски г. Павле.
Године 1992, у оружаној акцији „Чагаљ“, током јуна месеца, хрватске ратне јединице у Босни и Херцеговини (ХОС, ХВО) и припадници регуларне војске Републике Хрватске, спалили су село Пребиловце. Уништене су куће, оскрнављено гробље и минирана спомен-црква са посмртним остацима убијених Срба од 1941. до 1945. године.
Пребиловци данас имају око 45 становника.
У некадашњој згради Основне школе „Краљ Милутин“ обновљена је библиотека која носи име учитељице Стане Арнаут, мучене и убијене од стране усташа 1941. године.
Новоизграђени православни храм Васкрсења Христовог освештан је 2015. године.
У крипту Храма је положено 7 од укупно 176 ковчега пронађених са посмртним остацима Срба убијених у Другом светском рату.
