Пребиловци, 5. јул 2024. године – У Дому културе ,,Свети краљ Милутин“ у Пребиловцима управо је отворена стална изложбена поставка под називом ,,Пребиловци 1941″ аутора гђе Јасмине Тутуновић Трифунов, вишег кустоса и руководиоца Одељења за чување, приступ фондовима, стручну обраду грађе и дигитализацију у Музеју жртава геноцида, г. Предрага Лозе, вишег стручног сарадника за меморијализацију, културу и политике памћења у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, г. Драгослава Илића, вишег стручног сарадника за истраживања са историјског аспекта у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и г. Бојана Арбутине, вршиоца дужности директора Музеја жртава геноцида.
Аутор поставке је др ум. Никола Радосављевић, програмски директор у Музеју жртава геноцида.
Сталну изложбену поставку употпуњава двојезични, српско-енглески, каталог под називом ,,Пребиловци 1941“.
Посетиоцима су се обратили вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида г. Бојан Арбутина, министар информисања и телекомуникација Владе Републике Србије г. Дејан Ристић, изасланик председника Републике Србије г. Адам Шукало, и председник Републике Српске г. Милорад Додик који је отворио изложбу.
Вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина рекао је да је тешко говорити о Пребиловцима у Пребиловцима, а нарочито у школи гдје су у овим данима 1941. године почињени људском уму непојмљиви ратни злочини од хрватских и муслиманских усташа.
,,У овој школи, 4, 5. и 6. августа, мучени су Пребиловчани, дјеца и њихова учитељица Стана Арнаут од својих бивших ђака које је подучавала и учила, и којима је знање давала у претходним годинама” – подсјетио је Арбутина.
Он је истакао да је на неколико стотина метара од школе прије Другог свјетског рата рођен велики српски историчар и академик Милорад Екмечић, који је у својој књизи описао судбину српског народа у 20. вијеку.
Арбутина је рекао да се историја у 20. вијеку и превише пута понављала, те навео да нема села, града ни краја гдје српски народ није страдао.
,,И, некако, олако смо схватали ту 1918. годину када смо говорили да нам се ништа тако неће догодити, па су нам дошле 1941, 1991, 1995, 1999, 2004. године и погром Срба са Косова и Метохије” – додао је Арбутина.
Арбутина је истакао да ће Музеј жртава геноцида наставити на достојанствен начин да шири истину и сјећање на све невино страдале претке.
,,Тако ћемо да их сачувамо од заборава” додао је Арбутина, те захвалио владама и предсједницима Републике Српске и Србије за помоћ коју дају Музеју и јер су схватили важност чувања сјећања и то да преци Срба никада нису били на погрешној страни историје, већ су се борили за слободу и живот.
Арбутина је изразио наду да ће комплекс у Пребиловцима постати меморијални центар гдје ће ђаци из Српске и Србије, али и други, долазити и учити о српском страдању и вриједностима које прате српски народ, а то су слобода и борба за живот.
На сталној изложбеној поставци представљени су бројни експонати, аудио-визуелни материјали, фотографије, документа и историјски извори који сведоче о трагичној судбини Пребиловчанки и Пребиловчана током августовских дана 1941. године. Нарочито истичемо да је за потребе сталне изложбене поставке урађена и реплика столице пребиловачке учитељице Стана Арнаут која симболизује патњу и страдање мештана Пребиловаца у једном од најкрвавијих злочина почињених на територији Независне Државе Хрватске.
Реализацију пројекта подржали су Министарство културе Републике Србије и Фондација Музеја жртава геноцида на челу са управитељем г. Станком Дебељаковићем.
Поред тога, ауторски тим сталне изложбене поставке, као и Музеј жртава геноцида, захваљују на сарадњи мештанима Пребиловаца на отвореној и плодотворној сарадњи и идејама, проф. др Горану Латиновићу са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, проф. др Драги Мастиловићу са Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, г. Миленку Јахури, и бројним другим појединцима који су својим знањем и саветима допринели остваривању и реализацији ове изложбене поставке
Бројна средства јавног информисања пренела су вест о отварању сталне изложбене поставке ,,Пребиловци 1941″ у Дому културе ,,Свети краљ Милутин“ у Пребиловцима.
,,Пребиловци код Чапљине су један од најстрадалнијих села и насеља у Другом свјетском рату, рекао је предсједник Републике Српске Милорад Додик који је присуствовао богослужењу у Храму Христовог Васкрсења, као и отварању сталне изложбене поставке у Дому културе у том насељу код Чапљине.
– Бол је огромна, не могу да вјерујем, да постоје људи који су могли да почине овакве злочине. Ништа мање туге и бијеса, нема, везано за чињеницу да су и 1991. године, скупљене кости, минирали – навео је Додик.
Додао је да је кроз овај храм, који је подигнут прије десетак година, на неки начин васкрсао живот и сјећање, које не смије да буде потиснуто.
– Побиједили смо не само усташку власт, која је побила огроман број људи, али није убила живот. Побиједили смо и комунистићку идеологију, која је ишча за тим, да затре сјећање на тако нешто – истакао је Додик у Пребиловцима.
Сутра на сам празник Пребиловачких и свехерцеговачких мученика, биће служена јутарња литургија, којој ће, према најавама, присуствовати већи број архијереја Српске православне цркве.
Злочин усташа у Пребиловцима, један је најмонструзнијих који се догодио током Другог свјетског рата. У јаму Шурманци код Међугорја, према непотпуним подацима, бачено је више од 850-оро дјеце, жена и старијих, док су педесет четири породице потпуно угашене.
Више од четири хиљаде становника доње Херцеговине мучено је и бачено у укупно тринаест јама. Пребиловци су страдали и у посљедњем рату, када је село спаљено, становништво протјерано, а тек започета спомен-костурница, са више од четири хиљаде моштију, минирана.“
