Како за 25 година постојања Музеј жртава геноцида није успео да разреши основне проблеме, а међу њима посебно место има проблем сталне поставке, било је неминовно да се окренемо научно-истраживачком раду. Ширење основне делатности захтева повећање броја сарадника и прављење нових пројеката.
Ових дана Музеј је посетио Милован Писари (Milovan Pisarri), историчар који је 2011. године на Факултету за историју Универзитета у Венецији одбранио докторат о бугарским злочинима над цивилима у окупираној Србији у време Првог светског рата.Писари последњих десетак година истражује страдање припадника ромске популације у Другом светском рату 1939-1945. године.Из тога је, поред осталог, произашла и студија Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta, Београд 2014.
Домаћин је госта упознао са најважнијим чињеницама о Музеју. Потом је било речи о сарадњи у разним формама – од чланака за „Годишњак за истраживање геноцида“, приређивања зборника докумената о злочинима Бугара у Србији у Првом светском рату, до израде заједничких пројеката који би могли да добију различите подршке разних европских институција.
