Организација Српска православна омладина из Инзбрука (СПОЈИ) покренула је иницијативу да се у том граду Инзбруку, на родној кући Диане Будисављевић (Обексер Хаус), постави плоча са основним биографским подацима и кратком причом о њеној акцији спасавања и помоћи српској деци из логора Независне Државе Хрватске током Другог светског рата. Културни савет града Инзбрука је у фебруару 2020. године прихватио иницијативу и предложио да на плочи буде текст који је написао др Лукас Моршер, директор Градског историјског архива: „Диана Обексер Будисављевић је током Другог светског рата у бившој Југославији уз помоћ других активиста спасила преко 10.000 деце из логора фашистичког усташког режима. Тек много година после њене смрти њен хумани ангажман постао је познат и у њеном родном граду. Овом спомен-плочом на њеној родитељској кући град Инзбрук захваљује овој храброј жени“.
Организација СПОЈИ се обратила Музеју жртава геноцида са молбом да, заједно са другим истраживачима који су проучавали Други светски рат и писали о Акцији Диане Будисављевић, званичним дописом подржи њихову иницијативу да се натпис на плочи исправи тачним и провереним историјским подацима о Диани Будисављевић:
- Име и презиме Диане Будсављевић: Диана Будисављевић, рођена Обексер;
- Диана Будисављевић је спасавала српску децу, а то се у натпису не назначава;
- Диана Будисављевић је спасавала српску децу из логора Независне Државе Хрватске, формиране у делу некадашње Краљевине Југославије.
Музеј жртава геноцида се одазвао позиву и упутио званичан допис и мишљење да текст на плочи треба заменити подацима који одговарају историјској истини: „У једној од највећих хуманитарних акција током Другог светског рата, Диана Будисављевић, рођена Обексер, са својим сарадницима спасила је више од 10.000 српске деце из логора у Независној Држави Хрватској“.
Почетком јуна 2020. године, Сенат града Инзбрука је одложио изјашњавање о поменутој спомен-плочи, односно о спорном тексту, док се не истраже нове чињенице о Диани Будисављевић.
+++
Озбиљност замисли о плочи коју би требало поставити на родној кући Диане Будисављевић која је потекла од припадника српске заједнице у Инзбруку може да се схвати и кроз пригодну публикацију која садржи бројне текстове на српском и немачком језику. Уверени смо да је све то корисно како за Србе тако и за остале за грађане Инзбрука јер је то добар пример културе сећања на велике људе и догађаје који су оставили дубоке трагове.
Музеју жртава геноцида је била част и задовољство да помогне скромним доприносом у лепом послу у сећању на прошлост.
